ПРВИ СВЕТСКИ РАТ Први дан након аустроугарске објаве рата Србији, у лето 1914. бомбардован је Београд. Наредне 1915. у последњем аустроугарском бомбардовању, град је бомбардован и дању и ноћу. После тешких одбрамбених борби, српска војска је одступала на југ. За њом су кренули српске војводе, краљ, престолонаследник, влада, државне институције, многи Београђани међу којима и ђаци као и Последња одбрана стараца . Повлачење преко Албаније у Грчку на острво Крф било је још један историјски пут страдања. Септембра 1918. отпочела је офанзива српске војске и савезничких снага – пробој Солунског фронта. По завршетку рата, Версајским миром 1919. створена је Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца. После рата, 1921. године, Београд је одликован француским Крстом почасне легије.
Previous Slide ◀︎Next Slide ▶︎
Кнез Михаилов венац, аустроугарско бомбардовање, Београд, 1914, ИАБ, Зф. Парни млин, последње аустроугарско бомбардовање у Улици цара Душана, Београд, 1915, ИАБ, Зф. Повлачење војске и становништва преко Албаније 1916. Француски маршал Жозеф Жофр, врховни командант снага Антанте, за ово повлачење изјавио је да по страхотама превазилази све што је у историји до тада забележено, ИАБ, Зф. Српска деца са професорима у расејању после преласка Албаније, Фижак, 1916, ИАБ, Лф МСП. Српска деца са професорима у расејању после преласка Албаније, Фижак, 1916, ИАБ, Лф МСП. Извод из свечаног записника Општине града Београда о додели ордена француског Крста почасне легије, Београд, 1921. Орден је граду уручио француски маршал и почасни војвода Српске војске Франше Депере. Осим Београда, још два града изван Француске поседују овај орден – Лијеж и Луксембург, ИАБ, ОГБ. Извод из свечаног записника Општине града Београда о додели ордена Чехословачког Ратног крста, Београд, 1926, ИАБ, ОГБ. Спомен-костурница на острву Видо, изглед, Београд 1938. Српска гробља из Првог светског рата расута су у 17 земаља, само у Грчкој има их 252. Сматра се да је на острву Виду и у плавој гробници сахрањено преко 10.000 српских војника и регрута – једна дивизија, ИАБ, ЗАрх. Кнез Михаилов венац, аустроугарско бомбардовање, Београд, 1914, ИАБ, Зф. Парни млин, последње аустроугарско бомбардовање у Улици цара Душана, Београд, 1915, ИАБ, Зф. Повлачење војске и становништва преко Албаније 1916. Француски маршал Жозеф Жофр, врховни командант снага Антанте, за ово повлачење изјавио је да по страхотама превазилази све што је у историји до тада забележено, ИАБ, Зф. Српска деца са професорима у расејању после преласка Албаније, Фижак, 1916, ИАБ, Лф МСП. Српска деца са професорима у расејању после преласка Албаније, Фижак, 1916, ИАБ, Лф МСП. Извод из свечаног записника Општине града Београда о додели ордена француског Крста почасне легије, Београд, 1921. Орден је граду уручио француски маршал и почасни војвода Српске војске Франше Депере. Осим Београда, још два града изван Француске поседују овај орден – Лијеж и Луксембург, ИАБ, ОГБ. Извод из свечаног записника Општине града Београда о додели ордена Чехословачког Ратног крста, Београд, 1926, ИАБ, ОГБ. Спомен-костурница на острву Видо, изглед, Београд 1938. Српска гробља из Првог светског рата расута су у 17 земаља, само у Грчкој има их 252. Сматра се да је на острву Виду и у плавој гробници сахрањено преко 10.000 српских војника и регрута – једна дивизија, ИАБ, ЗАрх. ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ Београд је бомбардован 6. априла 1941. Немачке бомбе гађале су инфраструктуру и цивилне циљеве, погођена је и Народна библиотека Србије. Територија данашњег Београда била је под немачком окупационом војном и полицијском управом. За Београд и Србију примењивана је сурова немачка одлука о одмазди 1:100 за убијеног немачког војника, односно 1:50 за рањеног. У мрежи нацистичких концентрационих логора у Европи нашла су се и два београдска – Бањица и Сајмиште . Пре ослобођења, Београд је још једном бомбардован од стране савезника с циљем чишћења територије од Немаца.
У току Другог светског рата у Београду је страдало од бомбардовања, у логорима, од одмазде и у борбама за ослобођење око 100.000 цивила и војника.
Београда је одликован Орденом Народног хероја Југославије.
Previous Slide ◀︎Next Slide ▶︎
Изглед порушеног града после бомбардовања, Београд, 1941, ИАБ, Зф РП и НОБ и социјалистичке изградње. Наредба Гестапоа о спровођењу мера против Јевреја. Од 11.870 житеља Јеврејске заједнице која је живела у Београду пре рата, ослобођење је дочекало 1.115, Београд, 1941, ИАБ, ЗП. Отворено писмо Светолика М. Драгачевца из Параћина, среског начелника у пензији, упућено Адолфу Хитлеру и реакција из Берлина на отворено писмо Фиреру, Параћин – Берлин, 1941, ИАБ, BdS. (Страна 1) Отворено писмо Светолика М. Драгачевца из Параћина, среског начелника у пензији, упућено Адолфу Хитлеру и реакција из Берлина на отворено писмо Фиреру, Параћин – Берлин, 1941, ИАБ, BdS. (Страна 2) Логор Бањица. Кроз логор је од 10. јула 1941. до 3. октобра 1944. прошло 30.000 логораша, а стрељано 4.286, ИАБ, Зф РП и НОБ и социјалистичке изградње. Логор Сајмиште, павиљон бр. 5. Од 8. 12. 1941. до 10. 5. 1942 – Јеврејски логор Земун, у коме је страдало 6.320 Јевреја. После маја 1942. до јула 1944 – Прихватни логор Земун, кроз који је прошло 31.972 заточеника. У логору и непосредно после одвођења из логора страдало је 10.636 заточеника, ИАБ, Зф РП и НОБ и социјалистичке изградње. Записник о салушању притвореника Специјалне полиције Митровић Велимира са утврђеном првом категоријом кривице, Београд, 1943, ИАБ, УГБ СП. Шелов магацин нафте на Чукарици, погођен од стране савезничке авијације, Београд, 1944, ИАБ, Зф. Изглед порушеног града после бомбардовања, Београд, 1941, ИАБ, Зф РП и НОБ и социјалистичке изградње. Наредба Гестапоа о спровођењу мера против Јевреја. Од 11.870 житеља Јеврејске заједнице која је живела у Београду пре рата, ослобођење је дочекало 1.115, Београд, 1941, ИАБ, ЗП. Отворено писмо Светолика М. Драгачевца из Параћина, среског начелника у пензији, упућено Адолфу Хитлеру и реакција из Берлина на отворено писмо Фиреру, Параћин – Берлин, 1941, ИАБ, BdS. (Страна 1) Отворено писмо Светолика М. Драгачевца из Параћина, среског начелника у пензији, упућено Адолфу Хитлеру и реакција из Берлина на отворено писмо Фиреру, Параћин – Берлин, 1941, ИАБ, BdS. (Страна 2) Логор Бањица. Кроз логор је од 10. јула 1941. до 3. октобра 1944. прошло 30.000 логораша, а стрељано 4.286, ИАБ, Зф РП и НОБ и социјалистичке изградње. Логор Сајмиште, павиљон бр. 5. Од 8. 12. 1941. до 10. 5. 1942 – Јеврејски логор Земун, у коме је страдало 6.320 Јевреја. После маја 1942. до јула 1944 – Прихватни логор Земун, кроз који је прошло 31.972 заточеника. У логору и непосредно после одвођења из логора страдало је 10.636 заточеника, ИАБ, Зф РП и НОБ и социјалистичке изградње. Записник о салушању притвореника Специјалне полиције Митровић Велимира са утврђеном првом категоријом кривице, Београд, 1943, ИАБ, УГБ СП. Шелов магацин нафте на Чукарици, погођен од стране савезничке авијације, Београд, 1944, ИАБ, Зф.