Основана је 1839. као општина прве класе. Функцију председника општине и управника вароши обављала је једна личност до 1841. године. Први статут Београдске општине донет је 1922. године. Одмах по ослобођењу Београда, октобра 1944, постављен је Извршни народноослободилачки одбор.
Свечане сале Скупштине града Београда смештене су у згради Старог двора Обреновића.
ПРАВОСУЂЕ
Организовање судства започело је 1805. оснивањем Совјета. Године 1811. формиран је Народни или Велики суд. Турским уставом (1838) ударени су темељи правном поретку и успостављени су примирителни, првостепени и апелациони суд. Грађанским закоником (1844) приватна својина постала је неприкосновена. Намеснички устав (1869) најавио је независност судства, процену и материјалну законитост, јавност, као и право на одбрану. Четрдесетих година XIX века настали су први видови правозаступништва, о чему је закон донет 1862. и са изменама био је на снази до 1929, када је донет закон о адвокатури.
УПРАВА ГРАДА БЕОГРАДА ПОЛИЦИЈА
Управитељство вароши Београда основано је Законом о устројенију општина 1839. године. Када је Београд постао престоница (1841), Управa је, као месна полицијска власт, одвојенa од општине и суда. Београд је 1860. године био подељен на шест квартова: врачарски, варошки, дорћолски, теразијски, палилулски и савамалски. Уредбом о подели земље на области 1922. Београд је добио посебну управу под надзором Министарства унутрашњих дела. Београдска полиција имала је модерну организацију и стручни кадар. Одељење опште полиције радило је на чувању државне безбедности, јавног поретка, сузбијању шпијунаже и спречавању акција Комунистичке партије Југославије. Одржавало је непосредне контакте са Судом за заштиту државе.