Мени

У СОЦИЈАЛИСТИЧКОЈ ЈУГОСЛАВИЈИ

БРАТСТВО И ЈЕДИНСТВО

Године после Другог светског рата у новоформираној држави југословенских народа биле су испуњене обновом и изградњом ратом разорене земље, ударничким полетом и вером у боље сутра. Грађена на темељу социјализма, Федеративна Народна Република Југославија (ФНРЈ), од 1963. Социјалистичка Федеративна Република Југославија (СФРЈ) замишљена је као заједница рав- ноправних народа и народности. Београд као престоница био је политичко-административни центар, а све републике имале су своје органе управе. Идеја братства и јединства најбоље се огледала у пароли Јосипа Броза Тита Чувајмо братство и јединство као зеницу ока свога. То је било име које су широм Југославије носиле многе школе, касарне, фабрике, фолклорна и спортска друштва. Тако се називао и први аутопут у Југославији, који се простирао од југослoвенско-аустријске до југословенско-грчке границе, спајајући Љубљану, Загреб, Београд, Ниш и Скопље.

  • Јосип Броз Тито, Коча Поповић, секретар за иностране послове ФНРЈ и Јожa Вилфан, генерал- ни секретар председника ФНРЈ, брод Галеб, 1954, ИАБ, Легат Коче Поповића.
    Јосип Броз Тито, Коча Поповић, секретар за иностране послове ФНРЈ и Јожa Вилфан, генерал- ни секретар председника ФНРЈ, брод Галеб, 1954, ИАБ, Легат Коче Поповића.
  • Алеш Беблер, амбасадор ФНРЈ у Паризу и Коча Поповић на путу за Њујорк, Париз, 1956, ИАБ, Легат Коче Поповића.
    Алеш Беблер, амбасадор ФНРЈ у Паризу и Коча Поповић на путу за Њујорк, Париз, 1956, ИАБ, Легат Коче Поповића.
  • Јосип Броз Тито, Коча Поповић и Едвард Кардељ, потпредседник Савезног извршног већа на оснивачкој конференцији Неангажованих земаља, Београд, 1961, ИАБ, Легат Коче Поповића.
    Јосип Броз Тито, Коча Поповић и Едвард Кардељ, потпредседник Савезног извршног већа на оснивачкој конференцији Неангажованих земаља, Београд, 1961, ИАБ, Легат Коче Поповића.
  • Коча Поповић и Едвард Кардељ у обиласку Рударско-топионичарског басена “Бор”, мај 1964, ИАБ, Легат Коче Поповића.
    Коча Поповић и Едвард Кардељ у обиласку Рударско-топионичарског басена “Бор”, мај 1964, ИАБ, Легат Коче Поповића.
  • НФранц Лесковшек-Лука, инж. Марјан Тепин, председник Градског вјећа Љубљане, Вида Томшич и шпански борци из Копра честитају Кочи Поповићу на избору за потпредседника СФРЈ, 1966, ИАБ, Легат Коче Поповића. (Страна 1)
    НФранц Лесковшек-Лука, инж. Марјан Тепин, председник Градског вјећа Љубљане, Вида Томшич и шпански борци из Копра честитају Кочи Поповићу на избору за потпредседника СФРЈ, 1966, ИАБ, Легат Коче Поповића. (Страна 1)
  • Франц Лесковшек-Лука, инж. Марјан Тепин, председник Градског вјећа Љубљане, Вида Том- шич и шпански борци из Копра честитају Кочи Поповићу на избору за потпредседника СФРЈ, 1966, ИАБ, Легат Коче Поповића. (Страна 2)
    Франц Лесковшек-Лука, инж. Марјан Тепин, председник Градског вјећа Љубљане, Вида Том- шич и шпански борци из Копра честитају Кочи Поповићу на избору за потпредседника СФРЈ, 1966, ИАБ, Легат Коче Поповића. (Страна 2)
  • Франц Лесковшек-Лука, инж. Марјан Тепин, председник Градског вјећа Љубљане, Вида Томшич и шпански борци из Копра честитају Кочи Поповићу на избору за потпредседника СФРЈ, 1966, ИАБ, Легат Коче Поповића. (Страна 3)
    Франц Лесковшек-Лука, инж. Марјан Тепин, председник Градског вјећа Љубљане, Вида Томшич и шпански борци из Копра честитају Кочи Поповићу на избору за потпредседника СФРЈ, 1966, ИАБ, Легат Коче Поповића. (Страна 3)
  • Франц Лесковшек-Лука, инж. Марјан Тепин, председник Градског вјећа Љубљане, Вида Томшич и шпански борци из Копра честитају Кочи Поповићу на избору за потпредседника СФРЈ, 1966, ИАБ, Легат Коче Поповића. (Страна 4)
    Франц Лесковшек-Лука, инж. Марјан Тепин, председник Градског вјећа Љубљане, Вида Томшич и шпански борци из Копра честитају Кочи Поповићу на избору за потпредседника СФРЈ, 1966, ИАБ, Легат Коче Поповића. (Страна 4)
  • Визиткарта Михе Маринка, председника владе Људске републике Словеније, којом честита Нову годину Благоју Нешковићу, потпредседнику владе ФНРЈ, 1948, ИАБ, Легат Благоја Неш- ковића. (Страна 1)
    Визиткарта Михе Маринка, председника владе Људске републике Словеније, којом честита Нову годину Благоју Нешковићу, потпредседнику владе ФНРЈ, 1948, ИАБ, Легат Благоја Неш- ковића. (Страна 1)
  • Визиткарта Михе Маринка, председника владе Људске републике Словеније, којом честита Нову годину Благоју Нешковићу, потпредседнику владе ФНРЈ, 1948, ИАБ, Легат Благоја Неш- ковића. (Страна 2)
    Визиткарта Михе Маринка, председника владе Људске републике Словеније, којом честита Нову годину Благоју Нешковићу, потпредседнику владе ФНРЈ, 1948, ИАБ, Легат Благоја Неш- ковића. (Страна 2)
  • Воз Братство и јединство – сваке године, у периоду од 1961. до 1989, воз је саобраћао на релацији Марибор–Краљево, у знак сећања и захвалности на гостопримству које су грађани Србије пружили Словенцима, протераним током Другог светског рата, од којих је око 7.500 нашло уточиште у Краљеву, ИАБ, Зф.
    Воз Братство и јединство – сваке године, у периоду од 1961. до 1989, воз је саобраћао на релацији Марибор–Краљево, у знак сећања и захвалности на гостопримству које су грађани Србије пружили Словенцима, протераним током Другог светског рата, од којих је око 7.500 нашло уточиште у Краљеву, ИАБ, Зф.

СЛОВЕНАЧКА ШКОЛА У БЕОГРАДУ

Словеначка основна четвороразредна школа “Иван Цанкар” основана је 3. априла 1945. као Основна школа бр. 34, на предлог Словеначког културно-просветног друштва “Франце Розман” из Београда. Настава се обављала на словеначком језику по наставном плану и програму СР Словеније, са допуном у II и III разреду по три часа, а у IV разреду четири часа српскохрватског језика. Решењем Републичког Извршног већа Србије од 28. фебруара 1964. године непотпуна основна школа “Иван Цанкар” у Београду укинута је као самостална школа и продужила рад као словеначко одељење при основној школи “Петар Петровић-Његош” у Београду.

  • Уписник ученика од I до IV разреда словеначке основне школе „Иван Цанкар“ од 1944/45. до 1952/53. школске године, ИАБ, ОШ „Иван Цанкар“.
    Уписник ученика од I до IV разреда словеначке основне школе „Иван Цанкар“ од 1944/45. до 1952/53. школске године, ИАБ, ОШ „Иван Цанкар“.
  • Најпознатија збирка поезије за децу Отона Жупанчича, Цицибан, први пут издата 1915. године. Издање Новог поколења из 1949, ИАБ, ЗШТ ЖЈ Галеб, 1954, ИАБ, Легат Коче Поповића
    Најпознатија збирка поезије за децу Отона Жупанчича, Цицибан, први пут издата 1915. године. Издање Новог поколења из 1949, ИАБ, ЗШТ ЖЈ Галеб, 1954, ИАБ, Легат Коче Поповића
  • Иван Чарго, Отон Жупанчич, карикатура, 1929. Иван Чарго био је словеначки сликар, илустратор, сценограф и карикатуриста, ИАБ, Пф Г.
    Иван Чарго, Отон Жупанчич, карикатура, 1929. Иван Чарго био је словеначки сликар, илустратор, сценограф и карикатуриста, ИАБ, Пф Г.

КАЗАЛИШТЕ – ПОЗОРИШТЕ – ГЛЕДАЛИШЧЕ – ТЕАТАР

Редитељ и архитект Бојан Ступица био је иницијатор и први уметнички руководилац Југословенског драмског позоришта, које је основано 1947. године. Поставио је темеље репертоарске концепције. Пројектовао је зграду позоришта Атељеа 212, које је основано 1956. и био је један од његових првих руководилаца. Године 1969. подигао је другу сцену ЈДП-а, Нови театар, који је након његове смрти 1970. назван Театар Бојан Ступица. Награда Бојан Ступица установљена је 1970, као највеће признање за режију.

У Београду, са продирањем авангардног покрета у Европи, организује се 1967. Београдски интернационални фестивал – БИТЕФ. Гостовања словеначких позоришта текла су континуирано, као и учешћа словеначких редитеља и глумаца у копродукцијама. Међу награђеним представама биле су и словеначке.

  • Бојан Ступица на гостовању, са члановима ансамбла Југословенског драмског позоришта и представом Дундо Мароје, која се сматрала једном од највећих редитељских достигнућа тога доба, СССР, 1956, ИАБ, Лф Јован Ћирилов.
    Бојан Ступица на гостовању, са члановима ансамбла Југословенског драмског позоришта и представом Дундо Мароје, која се сматрала једном од највећих редитељских достигнућа тога доба, СССР, 1956, ИАБ, Лф Јован Ћирилов.
  • Стево Жигон, глумац и редитељ, на гостовању са члановима ансамбла Југословенског драмског позоришта. Преломни тренуци у његовој каријери везани су за Бојана Ступицу, СССР, 1956, ИАБ, Лф Јован Ћирилов.
    Стево Жигон, глумац и редитељ, на гостовању са члановима ансамбла Југословенског драмског позоришта. Преломни тренуци у његовој каријери везани су за Бојана Ступицу, СССР, 1956, ИАБ, Лф Јован Ћирилов.
  • Писмо Љубомира Драшкића, редитеља, које је постхумно упућено Бојану Ступици. Режирајући представу Пурпурно острво Михаила Булгакова (1972), Драшкић се сећа рада Бојана Ступице на представи Молијер Булгакова 1938, коју је Корошецова цензура скинула са репертоара Народног позоришта у Београду. Пурпурно острво је било посвећено Бојану Сту- пици, Београд, 1972, ИАБ, Атеље 212.
    Писмо Љубомира Драшкића, редитеља, које је постхумно упућено Бојану Ступици. Режирајући представу Пурпурно острво Михаила Булгакова (1972), Драшкић се сећа рада Бојана Ступице на представи Молијер Булгакова 1938, коју је Корошецова цензура скинула са репертоара Народног позоришта у Београду. Пурпурно острво је било посвећено Бојану Сту- пици, Београд, 1972, ИАБ, Атеље 212.
  • Плакат представе Миса у А-молу, по Данилу Кишу, Словенског Младинског Гледалишча из Љубљане, у режији Љубише Ристића, Награда Grand Prix 15. БИТЕФ-a 1981, ИАБ, БИТЕФ.
    Плакат представе Миса у А-молу, по Данилу Кишу, Словенског Младинског Гледалишча из Љубљане, у режији Љубише Ристића, Награда Grand Prix 15. БИТЕФ-a 1981, ИАБ, БИТЕФ.
  • Ксенија Мишич као Маргарета и Јанез Шкоф као Фауст на сцени у представи Фауст, Драме СНГ из Марибора, у режији Томажа Пандура (фото Анђело Божац). Представа је добила Велику награду Мира Траиловић 24. БИТЕФ-а 1990, Марибор, ИАБ, БИТЕФ.
    Ксенија Мишич као Маргарета и Јанез Шкоф као Фауст на сцени у представи Фауст, Драме СНГ из Марибора, у режији Томажа Пандура (фото Анђело Божац). Представа је добила Велику награду Мира Траиловић 24. БИТЕФ-а 1990, Марибор, ИАБ, БИТЕФ.