Мени

У ЗАЈЕДНИЧКОЈ ДРЖАВИ

ПОЛИТИЧКИ ЖИВОТ

Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца темељила се на идеји о блискости и јединству три племена једног, југословенског народа. Окупљање три народа у заједничку државу представљало је судар различитог историјског наслеђа, традиције, вере, привредних и правних система. Оптерећена та- квим теретом Краљевина СХС, а потом Краљевина Југославија, била је од самог почетка суочена са бројним политичким потресима, најчешће изазваним неслагањем око унутрашњег уређења државе.

Почетком двадесетих година у Краљевини СХС живело је око милион Словенаца (8,5%). Највећи део словеначког народа био је окупљен у Словенској људској странци под вођством свештеника др Антона Корошеца, првог потпредседника Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца и најистакнути- јег представника словеначких националних интереса.

  • Извештаји Краљевско-српског пресбиороа о протесту Народног одбора за Осилницу против италијанске окупације, Плешце, 1918, ИАБ, Лф Војислав Вељковић.
    Извештаји Краљевско-српског пресбиороа о протесту Народног одбора за Осилницу против италијанске окупације, Плешце, 1918, ИАБ, Лф Војислав Вељковић.
  • Пријава пребивалишта др Антона Новачана (1887–1951), словеначког и југословенског правника, политичара, новинара, публицисте и писца, ИАБ, УГБ.
    Пријава пребивалишта др Антона Новачана (1887–1951), словеначког и југословенског правника, политичара, новинара, публицисте и писца, ИАБ, УГБ.
  • Др Миха Крек, министар, са др Миланом Стојадиновићем, председником владе Краљевине Југославије, приликом боравка у Приштини, око 1936, ИАБ, Пф Г.
    Др Миха Крек, министар, са др Миланом Стојадиновићем, председником владе Краљевине Југославије, приликом боравка у Приштини, око 1936, ИАБ, Пф Г.
  • Карикатура настала поводом избијања Конкордатске кризе 1937. године изазванe потписивањем посебног уговора-конкордата са Ватиканом, којим би била прецизно одређена права католичких верника у Краљевини Југославији. Влада Стојадиновић-Корошец-Спахо упутила је предлог конкордата Народној скупштини на усвајање, што је изазвало незадовољство Српске православне цркве и политичке опозиције као и велике демонстрације и сукобе са полицијом, 1937, ИАБ, Лф НС.
    Карикатура настала поводом избијања Конкордатске кризе 1937. године изазванe потписивањем посебног уговора-конкордата са Ватиканом, којим би била прецизно одређена права католичких верника у Краљевини Југославији. Влада Стојадиновић-Корошец-Спахо упутила је предлог конкордата Народној скупштини на усвајање, што је изазвало незадовољство Српске православне цркве и политичке опозиције као и велике демонстрације и сукобе са полицијом, 1937, ИАБ, Лф НС.
  • Slovenec, водећи клерикални словеначки часопис, гласило Словенске људске странке, Љубљана, 1. јануар 1938, ИАБ, ЗШТ Живка Јовановића.
    Slovenec, водећи клерикални словеначки часопис, гласило Словенске људске странке, Љубљана, 1. јануар 1938, ИАБ, ЗШТ Живка Јовановића.

ПРЕСТОНИЦА – КРАЉЕВИНА У МАЛОМ

У периоду између два светска рата Београд је, као престоница нове Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, претрпео велике урбанистичке, економске и демографске промене. Становништво се увећало од око 100.000 на крају Првог светског рата до 320.000 на почетку Другог светског рата. Узрок такве демографске „експлозије“ треба пре свега тражити у убрзаном економском развоју града, који је привлачио људе најразличитијих занимања из свих крајева нове државе.

У Београду се 1921. године, према попису, словеначким језиком служило 1.059 становника, а 1931. године у граду је живело 56.776 римокатолика (19,65%). Тај други попис становништва спроведен је у духу „интегралног“ југословенства, тако да су Срби, Хрвати и Словенци уписивани збирно, у истој колони. Самим тим, онемогућено је утврђивање броја припадника сваког народа посебно. Ипак, може се рећи да је у међуратном периоду међу житељима Београда било више хиљада Словенаца, који су оставили траг свог деловања у документима који се чувају у Архиву Београда.

  • Молба Друштва Словенаца у Београду за приређивање хуманитарне забаве у корист сиромашних радника, Београд, фебруар 1941, ИАБ, УГБ.
    Молба Друштва Словенаца у Београду за приређивање хуманитарне забаве у корист сиромашних радника, Београд, фебруар 1941, ИАБ, УГБ.
  • Формулар са личним подацима за Именик Лекарске коморе у Београду, на име др Јернеј Черне, Београд, 1942, ИАБ, ЛК.
    Формулар са личним подацима за Именик Лекарске коморе у Београду, на име др Јернеј Черне, Београд, 1942, ИАБ, ЛК.
  • Радна књижица и молба келнера Јакоба Дреа упућена Управи града Београда, ради запослења у кафани Топола, Београд, 1923, ИАБ, УГБ. (Страна 1)
    Радна књижица и молба келнера Јакоба Дреа упућена Управи града Београда, ради запослења у кафани Топола, Београд, 1923, ИАБ, УГБ. (Страна 1)
  • Радна књижица и молба келнера Јакоба Дреа упућена Управи града Београда, ради запослења у кафани Топола, Београд, 1923, ИАБ, УГБ. (Страна 2)
    Радна књижица и молба келнера Јакоба Дреа упућена Управи града Београда, ради запослења у кафани Топола, Београд, 1923, ИАБ, УГБ. (Страна 2)
  • Радна књижица и молба келнера Јакоба Дреа упућена Управи града Београда, ради запослења у кафани Топола, Београд, 1923, ИАБ, УГБ. (Страна 3)
    Радна књижица и молба келнера Јакоба Дреа упућена Управи града Београда, ради запослења у кафани Топола, Београд, 1923, ИАБ, УГБ. (Страна 3)
  • Радна књижица служавке Марије Чрепиншек, приложена уз молбу за запослење у Београду, 1923, ИАБ, УГБ.
    Радна књижица служавке Марије Чрепиншек, приложена уз молбу за запослење у Београду, 1923, ИАБ, УГБ.
  • Кафана Топола на углу Булевара краља Александра и Дечанске улице, цртеж Луке Младеновића, Београд, 1934, ИАБ, ОЗ.
    Кафана Топола на углу Булевара краља Александра и Дечанске улице, цртеж Луке Младеновића, Београд, 1934, ИАБ, ОЗ.

СВИ ПРИВРЕДНИЦИ ОД ЂЕВЂЕЛИЈЕ ДО МАРИБОРА

Привредне гране у Краљевини развијале су се доприносећи унапређењу рада појединих делатности у свим областима друштвеног деловања. Привредници су се удруживали обезбеђујући институционалну подршку оној грани привредне делатности којој су припадали. Пројекат статута Савеза привредника Краљевине СХС, одобрен је на збору београдских привредника, 1923. Рад институција био је регулисан правилником о раду, обавезама и правима чланова. Своје производе и услуге представљали су на сајмовима широм Краљевине уз пропратни каталог. Пратећи програм велесајма подразумевао је одржавање манифестације представљања традиције и културе, посебно фолклора свих народа Краљевине. Привредници су организовано путовали на конференције и конгресе, размењујући знања и вештине.

  • Часопис Сејмски вестник VI љубљанског велесајма, 1926, ИАБ, TKБ. (Страна 1)
    Часопис Сејмски вестник VI љубљанског велесајма, 1926, ИАБ, TKБ. (Страна 1)
  • Часопис Сејмски вестник VI љубљанског велесајма, 1926, ИАБ, TKБ. (Страна 2)
    Часопис Сејмски вестник VI љубљанског велесајма, 1926, ИАБ, TKБ. (Страна 2)
  • Правилник о раду Трговинске, занатлијске и индустријске коморе у Љубљани, 1929, ИАБ, TKБ.
    Правилник о раду Трговинске, занатлијске и индустријске коморе у Љубљани, 1929, ИАБ, TKБ.
  • Каталог X Међународног јубиларног велесајма у Љубљани, 1930, ИАБ, ТКБ. (Страна 1)
    Каталог X Међународног јубиларног велесајма у Љубљани, 1930, ИАБ, ТКБ. (Страна 1)
  • Каталог X Међународног јубиларног велесајма у Љубљани, 1930, ИАБ, ТКБ. (Страна 2)
    Каталог X Међународног јубиларног велесајма у Љубљани, 1930, ИАБ, ТКБ. (Страна 2)
  • Програм путовања Савеза трговачких удружења у Београду 1934, ИАБ, ТКБ.
    Програм путовања Савеза трговачких удружења у Београду 1934, ИАБ, ТКБ.
  • Пријава пребивалишта Пошингер Јакоба, власника фабрике оружја и муниције Јакоб Пошингер – Ужице, ИАБ, УГБ.
    Пријава пребивалишта Пошингер Јакоба, власника фабрике оружја и муниције Јакоб Пошингер – Ужице, ИАБ, УГБ.

НАЦИОНАЛНО И КУЛТУРНО ЗБЛИЖАВАЊЕ

Бројна хуманитарна, културна и просветна друштва и удружења у Краљевини Југославији радила су на националном и културном зближавању словенских народа. Међу њима било је и Коло срп- ских сестара, основано 1903. Једна од активности Кола било је и организовање костимираних забава, свесловенских балова, на којем су учеснице носиле народне ношње из различитих крајева Краљевине. Баловима су, осим чланица друштва, присуствовали и чланови краљевске породице, дипломате и бројни угледни грађани.

Свесловенски соколски покрет зачет 1862. у Чешкој радио је на подизању националне свести, јачању моралних и физичких снага народа. По завршетку Првог светског рата српски соколски покрет је прихватио југословенску идеју и ушао у Југословенски соколски савез, основан у Љубљани 1922.

  • Представнице словеначких женских друштава из Љубљане на свесловенском балу Кола српских сестара, Београд, 1934, ИАБ, Пф Г.
    Представнице словеначких женских друштава из Љубљане на свесловенском балу Кола српских сестара, Београд, 1934, ИАБ, Пф Г.
  • Фернанда Мајарон (лево) и Керсникова (десно), делегати Југословенског Кола сестара из Љубљане у словеначкој народној ношњи на забави Кола српских сестара, Београд, 1934, ИАБ, Пф Г.
    Фернанда Мајарон (лево) и Керсникова (десно), делегати Југословенског Кола сестара из Љубљане у словеначкој народној ношњи на забави Кола српских сестара, Београд, 1934, ИАБ, Пф Г.
  • Чајанка Кола српских сестара из Београда за госте из Љубљане, 1935, ИАБ, Пф Г.
    Чајанка Кола српских сестара из Београда за госте из Љубљане, 1935, ИАБ, Пф Г.
  • Фрања Тавчар, оснивачица и председница Југословенских сестара у Љубљани, почасна двор- ска дама краљице Марије Карађорђевић, ИАБ, Пф Г.
    Фрања Тавчар, оснивачица и председница Југословенских сестара у Љубљани, почасна двор- ска дама краљице Марије Карађорђевић, ИАБ, Пф Г.
  • Терезија Шлибер, учитељица, са соколским подмладком на Бледу, 1930, ИАБ, Пф Г.
    Терезија Шлибер, учитељица, са соколским подмладком на Бледу, 1930, ИАБ, Пф Г.
  • Новогодишња честитка Соколског друштва из Љубљане, 25. децембар 1932, ИАБ, Пф Г.
    Новогодишња честитка Соколског друштва из Љубљане, 25. децембар 1932, ИАБ, Пф Г.
  • Соколски слет у Љубљани, 1933, ИАБ, Пф Г.
    Соколски слет у Љубљани, 1933, ИАБ, Пф Г.

ГРАДИТЕЉИ

Пројектом за цркву Св. Антуна Падованског Јоже Плечник, истакнути средњоевропски и најзначајнији словеначки архитекта с краја XIX и почетка XX века, оставио је трага и у архитектури Београда. Ово здање са основом у виду ротонде са звоником убраја се међу најоригиналније сакралне архитектонске концепте Београда. У Београду су радили и Плечникови ученици, Јанез Валентинчич, под чијим је надзором завршен звоник цркве Св. Антуна, као и Лудвиг Томори, који је у периоду после Другог светског рата реализовао стамбену зграду намењену службеницима Државне безбедности и објекат Савезног министарства унутрашњих послова. Архитект Алојз Лавренчић (Лавренчич) аутор је више успелих објеката међуратног Београда, док је Лојзе Долинар, вајар, тесно сарађивао са српским архитектама на изради пластичне декорације зграда државних институција. Аутор је и већег броја споменичке скулптуре.

  • Јоже Плечник, црква Св. Антуна Падованског, основа (техничку документацију потписао архитект Дујам Гранић), Београд, 1929, ИАБ, ОГБ.
    Јоже Плечник, црква Св. Антуна Падованског, основа (техничку документацију потписао архитект Дујам Гранић), Београд, 1929, ИАБ, ОГБ.
  • Јоже Плечник, црква Св. Антуна Падованског, изглед прочеља (техничку документацију потписао архитект Дујам Гранић), Београд, 1929, ИАБ, ОГБ.
    Јоже Плечник, црква Св. Антуна Падованског, изглед прочеља (техничку документацију потписао архитект Дујам Гранић), Београд, 1929, ИАБ, ОГБ.
  • Алојз Лавренчић (Лавренчич), стамбена зграда Радмиле Милошевић (угао улица Француске и Цара Душана), изглед фасаде, Београд, 1938, ИАБ, ОГБ.
    Алојз Лавренчић (Лавренчич), стамбена зграда Радмиле Милошевић (угао улица Француске и Цара Душана), изглед фасаде, Београд, 1938, ИАБ, ОГБ.
  • Лојзе Долинар, скулпторална композиција Сима Игуманов са сирочићима, са врха фасаде Игуманове палате (уклоњена после Другог светског рата), Теразије 31, Београд, 1938/39, ИАБ, ЗФ.
    Лојзе Долинар, скулпторална композиција Сима Игуманов са сирочићима, са врха фасаде Игуманове палате (уклоњена после Другог светског рата), Теразије 31, Београд, 1938/39, ИАБ, ЗФ.
  • Лојзе Долинар, Споменик Ламартину, Карађорђев парк, Београд, 1933, ИАБ, ЗФ.
    Лојзе Долинар, Споменик Ламартину, Карађорђев парк, Београд, 1933, ИАБ, ЗФ.

СЛИКАРИ

Као чланови еминентних уметничких удружења словеначки уметници, сликари, вајари и графичари, редовно су излагали на водећим културним манифестацијама у земљи, посебно се истичући својим радом на Пролећним изложбама Удружења пријатеља уметности „Цвијета Зузорић“. На изложбама су по правилу излагали југословенски уметници, а одржавале су се у Павиљону Удружења на Калемегдану. Стварали су и у оквиру уметничког удружења „Лада“, које је неговало идеју југословенства и имало своје секције у Београду, Загребу и Љубљани. Рад „Ладе“ обележила је и тесна сарадња словеначке и српске секције, у оквиру које су организоване заједничке изложбе, а својеврсним ликовним изразом посебно су се истицали Рихард Јакопич, Иван Вавпотић (Вавпотич), Иван Кос, Алберт Сирк, Франце Краљ, Тине Кос и други.

  • Молба Ивана Коса, сликара и професора гимназије у Марибору, за чланство у Друштво српских уметника „Лада“, Марибор, 1932, ИАБ, Друштво српских уметника „Лада“. (Страна 1)
    Молба Ивана Коса, сликара и професора гимназије у Марибору, за чланство у Друштво српских уметника „Лада“, Марибор, 1932, ИАБ, Друштво српских уметника „Лада“. (Страна 1)
  • Молба Ивана Коса, сликара и професора гимназије у Марибору, за чланство у Друштво српских уметника „Лада“, Марибор, 1932, ИАБ, Друштво српских уметника „Лада“. (Страна 2)
    Молба Ивана Коса, сликара и професора гимназије у Марибору, за чланство у Друштво српских уметника „Лада“, Марибор, 1932, ИАБ, Друштво српских уметника „Лада“. (Страна 2)
  • Преписка између Клуба словенских ликовних уметника „Лада“ из Љубљане и Друштва српских уметника „Лада“ из Београда поводом установљења словеначке секције, сарадње уметника у оквиру манифестације српско-словенског културног деловања и отварања изложбе у Јакопичевом павиљону, Љубљана, 1938; 1940, ИАБ, Друштво српских уметника „Лада“. (Страна 1)
    Преписка између Клуба словенских ликовних уметника „Лада“ из Љубљане и Друштва српских уметника „Лада“ из Београда поводом установљења словеначке секције, сарадње уметника у оквиру манифестације српско-словенског културног деловања и отварања изложбе у Јакопичевом павиљону, Љубљана, 1938; 1940, ИАБ, Друштво српских уметника „Лада“. (Страна 1)
  • Преписка између Клуба словенских ликовних уметника „Лада“ из Љубљане и Друштва српских уметника „Лада“ из Београда поводом установљења словеначке секције, сарадње уметника у оквиру манифестације српско-словенског културног деловања и отварања изложбе у Јакопичевом павиљону, Љубљана, 1938; 1940, ИАБ, Друштво српских уметника „Лада“. (Страна 2)
    Преписка између Клуба словенских ликовних уметника „Лада“ из Љубљане и Друштва српских уметника „Лада“ из Београда поводом установљења словеначке секције, сарадње уметника у оквиру манифестације српско-словенског културног деловања и отварања изложбе у Јакопичевом павиљону, Љубљана, 1938; 1940, ИАБ, Друштво српских уметника „Лада“. (Страна 2)
  • Каталог Пролећне изложбе Удружења пријатеља уметности „Цвијета Зузорић“ на којој су излагали југословенски уметници, Београд, 1936, ИАБ, Удружење пријатеља уметности „Цвијета Зузорић“.
    Каталог Пролећне изложбе Удружења пријатеља уметности „Цвијета Зузорић“ на којој су излагали југословенски уметници, Београд, 1936, ИАБ, Удружење пријатеља уметности „Цвијета Зузорић“.
  • Фрањо Стипловшек, Карте, графика, 1930, ИАБ, ЗШТ.
    Фрањо Стипловшек, Карте, графика, 1930, ИАБ, ЗШТ.
  • Потврда и изрази захвалности Алберта Сирка, сликара и професора у Цељу, поводом доделе Краљевског ордена Св. Саве IV реда, Цеље, 15. децембар 1940, ИАБ, Друштво српских уметника „Лада“.
    Потврда и изрази захвалности Алберта Сирка, сликара и професора у Цељу, поводом доделе Краљевског ордена Св. Саве IV реда, Цеље, 15. децембар 1940, ИАБ, Друштво српских уметника „Лада“.
  • Каталог изложених дела Алберта Сирка са изложбе Наш Јадран у свечаној дворани Градске штедионице, Цеље (15–27. децембар 1940), ИАБ, Друштво српских уметника „Лада“. (Страна 1)
    Каталог изложених дела Алберта Сирка са изложбе Наш Јадран у свечаној дворани Градске штедионице, Цеље (15–27. децембар 1940), ИАБ, Друштво српских уметника „Лада“. (Страна 1)
  • Каталог изложених дела Алберта Сирка са изложбе Наш Јадран у свечаној дворани Градске штедионице, Цеље (15–27. децембар 1940), ИАБ, Друштво српских уметника „Лада“. (Страна 2)
    Каталог изложених дела Алберта Сирка са изложбе Наш Јадран у свечаној дворани Градске штедионице, Цеље (15–27. децембар 1940), ИАБ, Друштво српских уметника „Лада“. (Страна 2)

ХОРОВИ

По јеверу близ’ Tриглава

чолнич плава семтертје

(По језеру, народна песма о рају Словеније – Бледу)

У друштвеном животу Краљевине, музичке манифестације, концерти и балови, започињали су програм државном химном Боже правде, након чега би уследило извођење народних песама и песама за игру. Нумере су изводили соло уметници или хорови певачких друштава, удружени у Јужнословенски певачки савез, основан 1924. Концерти широм државе, обогаћивани су изведбама традиционалних песама крајева којима хорови припадају. Наступајући у Београду, 1924, Певачко друштво Љубљански звон, извело је песме попут Кај ти је мојца и Крегата се баба ин девојка. Изузетно су пропраћени концерти певачких друштава Славец и друштва Певски збор глазбене матице Љубљана, али и Певачког друштва учитеља Ују из Љубљане, чији је оснивач био Кумар Срећко, диригент.

  • Плакат за концерт Певачког друштва Станковић, 1920, ИАБ, Музичко друштво „Станковић“.
    Плакат за концерт Певачког друштва Станковић, 1920, ИАБ, Музичко друштво „Станковић“.
  • Певачко друштвo Славец Љубљана, 1924, ИАБ, Музичко друштво „Станковић“.
    Певачко друштвo Славец Љубљана, 1924, ИАБ, Музичко друштво „Станковић“.
  • Програм концерта Певачког друштва Љубљански Звон у Београду, 1924, ИАБ, Јужнословенски певачки савез – Београд.
    Програм концерта Певачког друштва Љубљански Звон у Београду, 1924, ИАБ, Јужнословенски певачки савез – Београд.
  • Певaчко друштво Зарја Марибор, 1931, ИАБ, Музичко друштво „Станковић“.
    Певaчко друштво Зарја Марибор, 1931, ИАБ, Музичко друштво „Станковић“.
  • Глазбена Матица Љубљана, 1931, ИАБ, Музичко друштво „Станковић“.
    Глазбена Матица Љубљана, 1931, ИАБ, Музичко друштво „Станковић“.