Бројне снаге Црвене армије и Народноослободилачке војске Југославије су од 11. до 14. октобра стезале обруч око Београда. Борба се водила за сваку улицу и кућу. Велику помоћ пружали су им и грађани. Разрушен од бомбардовања, уличних борби и немачког уништавања при повлачењу, Београд је 20. октобра ослобођен.
Постао је престоница нове државе – Демократске Федеративне Југославије са новим државним уређењем. Београђани су на улицама и трговима радосно дочекали ослобођење.
ОБНОВА
Неколико дана по ослобођењу Београда, Извршни народноослободилачки одбор организовао је све оне који нису били способни за фронт на рашчишћавању рушевина, оспособљавању виталних комуналних погона и саобраћајница. Организоване су и акције прикупљања хране, одеће и другог материјала за помоћ фронту.
Многобројне добровољне радне акције прерастале су у масовна такмичења. Организоване су и „ударничке недеље”, на којима су најбољи појединци добијали ударничке значке.
Истовремено, у складу са одредбама међународног кривичног права, судило се многим ратним злочинцима. Међу њима су били и бивши шефови III и IV одсека Специјалне полиције. Законом о конфискацији и национализацији (1945–1946) одузимана је имовина у корист државе. Конфискована је имовина и краљевској породици Карађорђевић.
ИЗГРАДЊА БЕОГРАДА И НОВОГ БЕОГРАДА
По завршетку рата планирала се изградња путева, пруга, нових насеља. Урбанистичким плановима предвиђена је обнова и реконструкција оштећених здања и изградња модерних објеката. Одлучено је да се настави ширење града на левој обали Саве. Изградња Новог Београда почела је 1947, а градили су га омладинаци – акцијаши свих структура из целе Југославије. Сваке године је нови град све више растао. Нови делови града настајали су претежно на постулатима европске модерне, а Нови Београд је једно од највећих и најлепших насеља грађених у корбизјеовском стилу.
НИ НА ИСТОК НИ НА ЗАПАД – НЕСВРСТАНИ
Јосип Броз (1892–1980), члан Комунистичке партије од 1920. године, од 1937. генерални секретар, председник Југославије, маршал и врховни командант оружаних снага. После ослобођења руководио је обновом земље и стварањем социјалистичког система. Југославија се педесетих и шездесетих година XX века све више отварала према свету, а Београд је од 1954. био стециште државника који су поставили темеље политици несврставања.
Јосип Броз Тито, Гамал Абдел Насер и Џавахарлал Нехру били су оснивачи Покрета несврстаних. Београд је 1961. године био домаћин Прве конференције „неангажованих” земаља. Београд је тада био центар светске дипломатије. У њему су се све до деведесетих година одржавале многе међународне конференције.
Тито је умро у Љубљани 1980. На сахрани у Београду окупили су се највиши државници света.
ГРАД БУДУЋНОСТИ
Београд је био домаћин светских и европских скупова на највишем нивоу. Бројне спортске и културне манифестације одржавају се у Београду, Београдске музичке свечаности БЕМУС, дечји фестивал Радост Европе, филмски фестивал ФЕСТ. Године 1967. основан је Београдски интернационални театарски фестивал БИТЕФ који се одржава до данас.
Поред свих недаћа и криза, Београд се још једном у својој дугој историји, обнавља и прераста у модеран град, највећи у региону.