Боградске занатлије и трговци били су покретачка снага привредног напретка. Оснивали су своја еснафска удружења преко којих су јединствено наступали и утицали на сређивање односа у свим областима у којима су деловали. Образовање и стручно усавршавање занатлија било је правно регулисано Законом о радњама. Године 1884. изграђена је железничка станица и Београд је убрзо постао железнички центар који је прерастао у највећи железнички чвор на Балкану, што је поспешило развој привреде. На иницијативу привредника, личним средствима и зајмом Београдске општине, изграђен је сајам на левој обали Саве који је свечано отворен 11. септембра 1937. године. Сајмови су били међународни са великим бројем учесника и посетилаца тако да је од самог настанка био престижан у овом делу Европе.
ЗДРАВСТВО
Актом о подизању Варошке болнице 1840. године, од сакупљених прилога Београђана, Београдског одбора госпођа и поклонима у земљишту кнеза Михаила и Илије Милосављевића Коларца саграђена је прва Варошка болница. Почела је са радом 1868. године. Српско лекарско друштво основано је 1872, а Српско друштво црвеног крста за добровољну помоћ рањеницима у рату основано је 1876.
После Првог светског рата, Фондација шкотских жена, Друштво београдских жена лекара, Београдске госпође, београдски привредници градили су болнице и друге социјалне установе.
ШКОЛСТВО И ПРОСВЕТА
Велика школа основана је 1808. године. Под називом Лицеј ова институција се од 1838. налазила у Крагујевцу а крајем 1841. враћена је у Београд. Године 1863. капетан Миша Анастасијевић је сазидао зграду и поклонио је „своме отечеству” у коме је смештен Лицеј који је променио име у Велику школу – Академију. Данас је ту смештен Ректорат Београдског универзитета.
Најстарија основна школа је била код Саборне цркве. Постојале су и школе које су отварали странци – јеврејска, грчка, турска, немачка. Године 1882. донет је Закон о основним школама, по коме је први пут званично прокламовано обавезно основно школовање.
Прва мушка гимназија је основана 1839, а Прва женска 1905. У Београду су постојале и стручне школе.
КУЛТУРА
И поред богатог културно-уметничког живота, главна сметња даљем напретку био је недостатак институција и простора. После деценијских напора основано је и саграђено Народно позориште 1869. године.
Илија Милосављевић Коларац (1800–1878), трговац и задужбинар, оставио је целокупну своју имовину за потпору просвете и културе. Године 1861. основао је књижевни фонд који је до 1914. објавио чак 120 наслова.
На иницијативу Бранислава Нушића (1864–1938), књижевника, новинара и дипломате, основано је 1922. године Удружење пријатеља уметности „Цвијета Зузорић”, а 1929. године изграђен је Уметнички павиљон на Малом Калемегдану. Ту су излагали најпознатији југословенски и светски уметници. У својој раној фази излагала је и сликарка Милена Павловић Барили.
ЖЕНА У ПРОЦЕСУ МОДЕРНИЗАЦИЈЕ
Правна дискриминација жене у патријархалној средини није могла да заустави процес њихове еманципације. Школовање им је пружило могућност да промене своју улогу у друштву. Године 1927. основано је Удружење универзитетски образованих жена. Иако су сви демократски покрети у Србији сматрали да жена треба да има иста права као и супротни пол, радикалне промене положаја жене у правној и социјалној сфери имале су веома много препрека. Женско питање било је само један сегмент друштвеног живота у модернизацијским процесима „дугог трајања”.