Мени

ПРОЦЕСИ МОДЕРНИЗАЦИЈЕ

ПРИВРЕДА

Боградске занатлије и трговци били су покретачка снага привредног напретка. Оснивали су своја еснафска удружења преко којих су јединствено наступали и утицали на сређивање односа у свим областима у којима су деловали. Образовање и стручно усавршавање занатлија било је правно регулисано Законом о радњама. Године 1884. изграђена је железничка станица и Београд је убрзо постао железнички центар који је прерастао у највећи железнички чвор на Балкану, што је поспешило развој привреде. На иницијативу привредника, личним средствима и зајмом Београдске општине, изграђен је сајам на левој обали Саве који је свечано отворен 11. септембра 1937. године. Сајмови су били међународни са великим бројем учесника и посетилаца тако да је од самог настанка био престижан у овом делу Европе.

  • Рачун Народне штампарије и литографије, Београд, 1896, ИАБ, ЗАрх.
    Рачун Народне штампарије и литографије, Београд, 1896, ИАБ, ЗАрх.
  • Панорама Београда са Вајфертовом пиваром, Београд, пре 1903, ИАБ, Зф.
    Панорама Београда са Вајфертовом пиваром, Београд, пре 1903, ИАБ, Зф.
  • Рачун Колонијалне, бакалске и деликатесне радње Живка Матића, Београд, 1907, ИАБ, ЗАрх.
    Рачун Колонијалне, бакалске и деликатесне радње Живка Матића, Београд, 1907, ИАБ, ЗАрх.
  • Калфенско писмо стаклорезачког заната Херману Холендеру, Београд, 1920, ИАБ, ТКБ.
    Калфенско писмо стаклорезачког заната Херману Холендеру, Београд, 1920, ИАБ, ТКБ.
  • Писмо Хајнриха Капелера Ђорђу Вајферту, Беч, 1925, ИАБ, Прва српска парна пивара ад Ђорђе Вајферт.
    Писмо Хајнриха Капелера Ђорђу Вајферту, Беч, 1925, ИАБ, Прва српска парна пивара ад Ђорђе Вајферт.
  • Допис Трговачко индустријске банке Грађевинском одбору Општине града Београда, 1929, ИАБ, Зарх.
    Допис Трговачко индустријске банке Грађевинском одбору Општине града Београда, 1929, ИАБ, Зарх.
  • Први међународни сајам аутомобила, Београд, 1938, ИАБ, Лф НС.
    Први међународни сајам аутомобила, Београд, 1938, ИАБ, Лф НС.
  • Главна железничка станица у Београду, ИАБ, Зф.
    Главна железничка станица у Београду, ИАБ, Зф.
  • Допис Прве српске фабрике аероплана Живојин Рогожарски ад, Београд, 1941, ИАБ, ЗАрх.
    Допис Прве српске фабрике аероплана Живојин Рогожарски ад, Београд, 1941, ИАБ, ЗАрх.

ЗДРАВСТВО

Актом о подизању Варошке болнице 1840. године, од сакупљених прилога Београђана, Београдског одбора госпођа и поклонима у земљишту кнеза Михаила и Илије Милосављевића Коларца саграђена је прва Варошка болница. Почела је са радом 1868. године. Српско лекарско друштво основано је 1872, а Српско друштво црвеног крста за добровољну помоћ рањеницима у рату основано је 1876.

После Првог светског рата, Фондација шкотских жена, Друштво београдских жена лекара, Београдске госпође, београдски привредници градили су болнице и друге социјалне установе.

  • Диплома Српског друштва црвеног крста Владимиру Јовановићу, Београд, 1887, ИАБ, Лф ВЈ.
    Диплома Српског друштва црвеног крста Владимиру Јовановићу, Београд, 1887, ИАБ, Лф ВЈ.
  • Варошка болница, ИАБ, Зф.
    Варошка болница, ИАБ, Зф.
  • План зграде Дома госпођа, данас Дечја болница, Београд, 1930, ИАБ, ОГБ, ТД.
    План зграде Дома госпођа, данас Дечја болница, Београд, 1930, ИАБ, ОГБ, ТД.
  • План зграде Српског лекарског друштва, Београд, 1931, ИАБ, ОГБ, ТД.
    План зграде Српског лекарског друштва, Београд, 1931, ИАБ, ОГБ, ТД.

ШКОЛСТВО И ПРОСВЕТА

Велика школа основана је 1808. године. Под називом Лицеј ова институција се од 1838. налазила у Крагујевцу а крајем 1841. враћена је у Београд. Године 1863. капетан Миша Анастасијевић је сазидао зграду и поклонио је „своме отечеству” у коме је смештен Лицеј који је променио име у Велику школу – Академију. Данас је ту смештен Ректорат Београдског универзитета.

Најстарија основна школа је била код Саборне цркве. Постојале су и школе које су отварали странци – јеврејска, грчка, турска, немачка. Године 1882. донет је Закон о основним школама, по коме је први пут званично прокламовано обавезно основно школовање.

Прва мушка гимназија је основана 1839, а Прва женска 1905. У Београду су постојале и стручне школе.

  • Сведочанство Василија Филиповића о завршеном II, III и IV разреду Правног факултета Велике школе Књажевства Србије, Београд, 1866, ИАБ, Збирка Филипа Филиповића.
    Сведочанство Василија Филиповића о завршеном II, III и IV разреду Правног факултета Велике школе Књажевства Србије, Београд, 1866, ИАБ, Збирка Филипа Филиповића.
  • Конак кнегиње Љубице, у коме је био смештен Лицеј од 1844. до 1863, Београд, 1876, ИАБ, Зф.
    Конак кнегиње Љубице, у коме је био смештен Лицеј од 1844. до 1863, Београд, 1876, ИАБ, Зф.
  • Статут Грчке школе и школског фонда у Земуну, 1869, ИАБ, ЗАрх.
    Статут Грчке школе и школског фонда у Земуну, 1869, ИАБ, ЗАрх.
  • План зграде Основне школе код Саборне цркве (данас ОШ „Краљ Петар I”), скица архитекте Јелисавете Начић, прве жене архитекте у Србији, у стилу модернизоване ренесансе, 1904, ИАБ, Пф Г.
    План зграде Основне школе код Саборне цркве (данас ОШ „Краљ Петар I”), скица архитекте Јелисавете Начић, прве жене архитекте у Србији, у стилу модернизоване ренесансе, 1904, ИАБ, Пф Г.
  • Учитељ и ученици Основне школе код Саборне цркве, ИАБ, Зф.
    Учитељ и ученици Основне школе код Саборне цркве, ИАБ, Зф.

КУЛТУРА

И поред богатог културно-уметничког живота, главна сметња даљем напретку био је недостатак институција и простора. После деценијских напора основано је и саграђено Народно позориште 1869. године.

Илија Милосављевић Коларац (1800–1878), трговац и задужбинар, оставио је целокупну своју имовину за потпору просвете и културе. Године 1861. основао је књижевни фонд који је до 1914. објавио чак 120 наслова.

На иницијативу Бранислава Нушића (1864–1938), књижевника, новинара и дипломате, основано је 1922. године Удружење пријатеља уметности „Цвијета Зузорић”, а 1929. године изграђен је Уметнички павиљон на Малом Калемегдану. Ту су излагали најпознатији југословенски и светски уметници. У својој раној фази излагала је и сликарка Милена Павловић Барили.

  • Плакат Удружења пријатеља уметности „Цвијета Зузорић” за балетску гротеску Собарева метла Милоја Милојевића на текст Марка Ристића, изведену у оквиру добротворног бала Хиљаду и друга ноћ у сали Касине, а да би се сакупио новац за нови уметнички павиљон, Београд, 1923, ИАБ, Удружење пријатеља уметности „Цвијета Зузорић”.
    Плакат Удружења пријатеља уметности „Цвијета Зузорић” за балетску гротеску Собарева метла Милоја Милојевића на текст Марка Ристића, изведену у оквиру добротворног бала Хиљаду и друга ноћ у сали Касине, а да би се сакупио новац за нови уметнички павиљон, Београд, 1923, ИАБ, Удружење пријатеља уметности „Цвијета Зузорић”.
  • Милена Павловић Барили (1909–1945), сликарка и представник надреализма у српском сли- карству, цртеж, акварел и туш, Београд, 1925, ИАБ, Пф Г.
    Милена Павловић Барили (1909–1945), сликарка и представник надреализма у српском сли- карству, цртеж, акварел и туш, Београд, 1925, ИАБ, Пф Г.
  • Писмо Ива Андрића, књижевника и нобеловца, председници Управног одбора Друштва пријатеља уметности „Цвијета Зузорић”, Београд, 1926, ИАБ, Удружење пријатеља уметности „Цвијета Зузорић”.
    Писмо Ива Андрића, књижевника и нобеловца, председници Управног одбора Друштва пријатеља уметности „Цвијета Зузорић”, Београд, 1926, ИАБ, Удружење пријатеља уметности „Цвијета Зузорић”.
  • Чланице Удружења пријатеља уметности „Цвијета Зузорић” испред павиљона у изградњи, Београд, 1927, ИАБ, Удружење пријатеља уметности „Цвијета Зузорић”.
    Чланице Удружења пријатеља уметности „Цвијета Зузорић” испред павиљона у изградњи, Београд, 1927, ИАБ, Удружење пријатеља уметности „Цвијета Зузорић”.
  • Зграда Задужбине Илије Милосављевића Коларца, Београд, 1937, ИАБ, КНУ.
    Зграда Задужбине Илије Милосављевића Коларца, Београд, 1937, ИАБ, КНУ.
  • Жанка Стокић (1888–1947), првакиња Народног позоришта, ИАБ, Зф.
    Жанка Стокић (1888–1947), првакиња Народног позоришта, ИАБ, Зф.

ЖЕНА У ПРОЦЕСУ МОДЕРНИЗАЦИЈЕ

Правна дискриминација жене у патријархалној средини није могла да заустави процес њихове еманципације. Школовање им је пружило могућност да промене своју улогу у друштву. Године 1927. основано је Удружење универзитетски образованих жена. Иако су сви демократски покрети у Србији сматрали да жена треба да има иста права као и супротни пол, радикалне промене положаја жене у правној и социјалној сфери имале су веома много препрека. Женско питање било је само један сегмент друштвеног живота у модернизацијским процесима „дугог трајања”.

  • Чланице Југословенских сестара из Хрватске на Свесловенском балу у Београду у организацији Кола српских сестара, 1927, ИАБ, Пф Г.
    Чланице Југословенских сестара из Хрватске на Свесловенском балу у Београду у организацији Кола српских сестара, 1927, ИАБ, Пф Г.
  • Даница Томић, прва жена пилот, 1928, ИАБ, Пф Г.
    Даница Томић, прва жена пилот, 1928, ИАБ, Пф Г.
  • Чланице управе Удружења универзитетски образованих жена, 1935, ИАБ, УУОЖ.
    Чланице управе Удружења универзитетски образованих жена, 1935, ИАБ, УУОЖ.
  • Апел Удружења универзитетски образованих жена са приступницом др Мирјане Краљ, проф. из Загреба, 1927, ИАБ, УУОЖ.
    Апел Удружења универзитетски образованих жена са приступницом др Мирјане Краљ, проф. из Загреба, 1927, ИАБ, УУОЖ.