Мени

ОД ПРВОГ СРПСКОГ УСТАНКА ДО КРАЉЕВИНЕ

ПУТ КА СЛОБОДИ

Први српски устанак, започет 1804. под вођством Карађорђа Петровића, прерастао је у револуцију која је носила печат Карађорђеве личности, а он је постао симбол националноослободилачког процеса. При освајању Београда 1806. Срби су добили пуну власт у Београду. Новоформирана власт вршила је јавну продају турске имовине. Други српски устанак (1815), а нарочито догађаји који су уследили после њега, стицање националне (1833) и социјалне слободе (1835), изнели су у први план дипломатске и државничке способности Милоша Обреновића. Уочи педесетогодишњице устанка 1865, кнез Михаило Обреновић издао је указ о установљавању Таковског крста којим би се одликовали живи саборци његовог оца кнеза Милоша.

  • Карађорђе Петровић (1752–1817), ИАБ, Лф ИСП
    Карађорђе Петровић (1752–1817), ИАБ, Лф ИСП
  • Тапија Младена Миловановића, војводе у I српском устанку, за купљену земљу и воденицу које су некад припадале Кучук Алији, београдском дахији, Београд, 1808, ИАБ, ЗАрх
    Тапија Младена Миловановића, војводе у I српском устанку, за купљену земљу и воденицу које су некад припадале Кучук Алији, београдском дахији, Београд, 1808, ИАБ, ЗАрх
  • Воштани печат Белиградског магистрата, 1812, ИАБ, ЗАрх
    Воштани печат Белиградског магистрата, 1812, ИАБ, ЗАрх
  • Извештај министра унутрашњих дела Управитељству вароши Београда о Београђанима којима је уручен орден Таковског крста, Београд, 1865, ИАБ, УГБ
    Извештај министра унутрашњих дела Управитељству вароши Београда о Београђанима којима је уручен орден Таковског крста, Београд, 1865, ИАБ, УГБ

ДЕО ЕВРОПСКЕ РЕВОЛУЦИЈЕ – 1848.

Стеван Книћанин Петровић (1807–1855) прешао је у Војводину као командант србијанских добровољаца у доба револуционарних врења 1848. у Аустрији. Влада у Београду је подржавала захтеве побуњених Срба. Из Кнежевине је послато 8.000 добровољаца. Београд је, такође, примио велики број Срба из Баната са њиховим породицама када су бежали пред мађарском војском.

Павле Георгије Спирта из познате цинцарске трговачке породице у Земуну, добио је 1853. племићку титулу Aустријске царевине од цара Франца Јозефа I, за заслуге у гушењу револуције 1848.

  • Стеван Петровић Книћанин, литографија у боји, 1849, ИАБ, ЗШТ.
    Стеван Петровић Книћанин, литографија у боји, 1849, ИАБ, ЗШТ.
  • Повеља цара Франца Јозефа I о додели племићке титуле Павлу Георгију Спирти, Беч, 1856, ИАБ, ЗДУП. (Страна 1)
    Повеља цара Франца Јозефа I о додели племићке титуле Павлу Георгију Спирти, Беч, 1856, ИАБ, ЗДУП. (Страна 1)
  • Повеља цара Франца Јозефа I о додели племићке титуле Павлу Георгију Спирти, Беч, 1856, ИАБ, ЗДУП. (Страна2)
    Повеља цара Франца Јозефа I о додели племићке титуле Павлу Георгију Спирти, Беч, 1856, ИАБ, ЗДУП. (Страна2)

ПРЕДАЈА ГРАДОВА

После рањавања српског дечака код Чукур чесме 1862, почели су сукоби српске полиције и турских низама, који су кулминирали бомбардовањем вароши. Кнез Михаило поново је покренуо питање останка турске војске у Србији. Априла 1867. кнез је успео да постигне споразум са Портом. Турске посаде су напустиле градове Београд, Ужице, Соко, Шабац, Смедерево и Кладово.

  • Прокламација кнеза Михаила Обреновића поводом бомбардовања, Београд, 1862, ИАБ, УГБ.
    Прокламација кнеза Михаила Обреновића поводом бомбардовања, Београд, 1862, ИАБ, УГБ.
  • Српска делегација са кнезом Михаилом, Цариград, 1867, ИАБ, Зф.
    Српска делегација са кнезом Михаилом, Цариград, 1867, ИАБ, Зф.

МИЛАН ОБРЕНОВИЋ

Кнез Михаило убијен је 29. маја 1868. у Кошутњаку. У име малолетног Милана Обреновића Србијом је до 1872. управљало намесништво. Намесници су више пажње посвећивали организовању унутрашње управе. Године 1869. донет је умерено либерални устав. За време владавине Милана, Србија је постала модерна европска краљевина (1882).

  • Прокламација кнежевих намесника поводом ступања кнеза Милана Обреновића на престо, Београд, 1868, ИАБ, ЗАрх.
    Прокламација кнежевих намесника поводом ступања кнеза Милана Обреновића на престо, Београд, 1868, ИАБ, ЗАрх.
  • Прокламација кнеза Милана Обреновића народу пред полазак у српско-турски рат, Београд, 1877, ИАБ, ЗДУП.
    Прокламација кнеза Милана Обреновића народу пред полазак у српско-турски рат, Београд, 1877, ИАБ, ЗДУП.

КУЛТУРНИ ИДЕНТИТЕТ

Борба за народни језик, фонолошки правопис и за књижевност на народним основама представљала је културни сегмент револуционарних збивања 1848. Вук Стефановић Караџић је доследно и до краја спровео Аделунгово начело пиши као што говориш. Након књижевног договора 1850. у Бечу, о проблему заједничког српско-хрватског књижевног језика, њиме су писали српски и хрватски књижевници. После Вукове смрти, 1868. занично је уведен нови правопис.

Раздобље од појаве Вука до прве велике победе народног језика 1847, донело је напредак у свим областима културног живота. Посебан утицај оставио је процват политичке и књижевне периодике.

Жене су учествовале у препороду промовишући политичке и културне идеје које су у темељу националног идентитета.

  • Вук Стефановић Караџић (1787–1864) са фесом, ИАБ, Лф ИСП.
    Вук Стефановић Караџић (1787–1864) са фесом, ИАБ, Лф ИСП.
  • Пренос посмртних остатака Вука Стефановића Караџића из Беча у Београд. Поворка се кретала од железничке станице Немањином улицом, Београд, 1897, ИАБ, Зф.
    Пренос посмртних остатака Вука Стефановића Караџића из Беча у Београд. Поворка се кретала од железничке станице Немањином улицом, Београд, 1897, ИАБ, Зф.
  • Ђуро Даничић, филолог, члан Друштва српске словесности и први секретар ЈАЗУ, ИАБ, Лф ИСП.
    Ђуро Даничић, филолог, члан Друштва српске словесности и први секретар ЈАЗУ, ИАБ, Лф ИСП.
  • Одлука кнеза Александра Карађорђевића о чувању старина, замкова, градова, рушевина, Београд, 1844, ИАБ, УГБ.
    Одлука кнеза Александра Карађорђевића о чувању старина, замкова, градова, рушевина, Београд, 1844, ИАБ, УГБ.
  • Рачун Уредништва Србских новина, Београд, 1861, ИАБ, УГБ.
    Рачун Уредништва Србских новина, Београд, 1861, ИАБ, УГБ.
  • Милка Алексић-Гргурова (1840–1924), драмска уметница и књижевница, ИАБ, Зф.
    Милка Алексић-Гргурова (1840–1924), драмска уметница и књижевница, ИАБ, Зф.
  • Милица Стојадиновић Србкиња (1830–1877), прва српска књижевница, ИАБ, Зф.
    Милица Стојадиновић Србкиња (1830–1877), прва српска књижевница, ИАБ, Зф.
  • Мина Вукомановић (1828–1894), сликарка, кћи и сарадница Вука Караџића, ИАБ, Зф.
    Мина Вукомановић (1828–1894), сликарка, кћи и сарадница Вука Караџића, ИАБ, Зф.